Povrće na terasi i u plasteniku: vodič za uzgoj u saksijama i maloj bašti

Povrće na terasi i u plasteniku: kako početi bez velikog dvorišta

Povrće na terasi, balkonu ili u malom plasteniku sve je češća tema među ljudima koji žive u stanovima, ali i među onima koji imaju samo parče zemlje ili malu baštu. Nekada je to hobi, nekada potreba da se jede zdravije, a nekada želja da se od sopstvenog rada dobije makar deo hrane. Ono što spaja sve te motive jeste jednostavna činjenica: gajenje povrća u saksijama i povrtarstvo u plasteniku mogu da uspeju i na malom prostoru, ako se poštuju osnovna pravila o svetlosti, vodi, zemljištu i temperaturi.

Mnogi počnu sa idejom da će posaditi nekoliko saksija cherry paradajza, malo začinskog bilja i rotkvice, a zatim otkriju da je to zapravo mali ekosistem. Biljke traže pažnju, ali uzgajivaču vraćaju kroz svežinu, ukus i osećaj da je deo hrane proizveden sopstvenim rukama. Ovaj tekst je zamišljen kao praktičan vodič za početnike i one koji već imaju iskustva, ali žele da svoje znanje sistematizuju. Obuhvata terase, balkone, dvorišta, male plastenike i bašte za sopstvene potrebe.

Zašto ljudi sve više gaje povrće na terasi

Razlozi mogu biti različiti. Neko želi da ima svež peršun, bosiljak ili ruzmarin pri ruci tokom cele sezone. Neko želi da proba da li cherry paradajz može da rodi u saksiji na terasi. Neko drugi ima malu baštu, ali želi da deo povrća zaštiti u plasteniku, produži sezonu i smanji rizik od kiše, mraza ili prejake sunčeve vrućine. U svim tim slučajevima, ključno je razumeti da biljke ne znaju da li su u dvorištu ili na terasi. One reaguju na uslove: svetlost, toplotu, vlagu, kvalitet zemljišta i prostor za koren.

Upravo zato je povrće na terasi izvodljivo, ali nije isto kao gajenje u vrtu. Saksija ima ograničenu zapreminu zemlje, brže se suši, leti se pregreva, a zimi se u njoj koren može smrznuti. Prednost je što se saksija može pomeriti u hlad, zaštititi od vetra ili uneti u zatvoren prostor. Mini plastenik dodatno menja pravila: štiti od mraza i kiše, ali ako se ne provetrava, stvara vlagu koja pogoduje bolestima. Zato je pristup koji kombinuje strpljenje, posmatranje i postepeno učenje mnogo bolji od brzih rešenja.

Prvi korak: procena prostora, svetla i vode

Pre kupovine semena, sadnica i saksija, korisno je napraviti malu procenu prostora. Terasa okrenuta ka istoku dobija jutarnje sunce, što je često idealno za salate i začinsko bilje. Južna i zapadna strana daju više toplote i svetlosti, ali leti mogu da budu previše vruće za neke kulture. Severna strana je najzahtevnija, jer biljke imaju manje svetla, pa se često izdužuju i slabo rađaju. Ako terasa ima samo nekoliko sati direktne svetlosti, treba birati kulture koje podnose polusenku: zelena salata, rukola, spanać, blitva, peršun i mirođija.

Voda je drugi ključni faktor. Na terasi je često teže zalivati nego u dvorištu, posebno ako nema slavine i odvoda. Zato treba unapred isplanirati kako se donosi voda, gde se odlaže višak i kako se biljke zalivaju kada je uzgajivač odsutan. Zalivanje kap po kap može se napraviti i od plastične flaše, creva ili sistema sa regulatorom. U plasteniku je vlaga drugačija: zemljište sporije gubi vodu, ali se vazduh može prezasititi, pa je provetravanje obavezno.

Treći faktor je težina. Velike saksije i žardinjere napunjene vlažnom zemljom mogu biti veoma teške. Ako se postavljaju na balkon, treba proveriti nosivost i rasporediti teret. Lako se koriste i platnene vreće za uzgoj, plastične kante, gajbice, stare korpe obložene folijom i duboke posude. Važno je da svaka posuda ima drenažne otvore i da ne stoji direktno u vodi, jer koren bez vazduha truli.

Saksije, žardinjere i supstrat: temelj uspeha

Za gajenje povrća u saksijama ne treba birati najmanje posude. Paradajz, papričice, tikvice i krastavci traže dublje i šire saksije, dok rotkvice, salate i začinsko bilje mogu uspevati i u plićim žardinjerama. Cherry paradajz ima snažan koren i u maloj posudi brzo zastane, pa mu treba najmanje desetak litara supstrata, a mnogo bolje dvadeset i više. Papričice su nešto skromnije, ali i njima prija duboka posuda jer bolje podnose toplotu i sušu.

Supstrat treba da bude rastresit, propusan i bogat organskim materijama. Obična zemlja iz dvorišta može da bude preteška, zbijena i da sadrži korov, larve ili patogene. Zato se često meša sa kompostom, zrelim stajnjakom, kokosovim vlaknima, perlitem ili peskom. Za rasad je najbolje koristiti gotov supstrat za seme, jer je sterilan i fine strukture. Kada biljke pređu u fazu rasta, mogu se prihranjivati organskim ili mineralnim đubrivima, ali umereno. Previše đubriva može da sprži koren, naročito kod mladih biljaka.

Drenaža je obavezna. Na dno saksije može se staviti sloj kamenčića, drobljenog keramičkog materijala ili krupnog peska, a zatim supstrat. Ako se koristi plastenik, posude ne treba stavljati direktno na zemlju ako je ona hladna i vlažna. Bolje je postaviti letvice, daske ili policu, kako bi vazduh cirkulisao oko dna. Time se smanjuje rizik od truleži korena i pojave bolesti.

Setva, rasad i pikiranje: od semena do mlade biljke

Početnici često greše tako što seme poseju previše gusto. U jednoj čaši ili kontejneru tada nikne mnoštvo biljaka koje se međusobno guše, a kasnije ih je teško razdvojiti bez oštećenja korena. Pravilo je da se u malu posudu poseje nekoliko semena, a kada biljke dobiju prve prave listove, ostavlja se najjača. Ako se koristi organsko seme, klijanje može biti neujednačeno, pa je strpljenje važno. Neke stare sorte paradajza klijaju brže, neke sporije, a papričice i čili papričice mogu da čekaju i po nekoliko nedelja.

Rasad treba držati na svetlom i toplom mestu, ali ne na direktnoj, prejakoj sunčevoj svetlosti dok je mlad. Temperatura za klijanje paradajza i paprike kreće se oko dvadeset do dvadeset pet stepeni, dok su mlade biljke zadovoljnije nešto nižom temperaturom danju i malo hladnijom noću. Ako rasad dobija malo svetla, stabljika se izdužuje i postaje tanka. Tada biljka može da se presadi dublje, ali se izduženost ne može potpuno ispraviti. Zato je prozor ili balkonska vrata sa mnogo svetla bolji izbor od tamne sobe.

Pikiranje, odnosno presađivanje mladih biljaka u veće posude, radi se kada biljka ima nekoliko pravih listova. Tada se pažljivo vadi sa grudvom zemlje i premešta u čašu, saksiju ili kontejner. Koren treba što manje dirati. Kod paradajza se može posaditi dublje, sve do prvih listova, jer iz stabljike može da razvije dodatni koren. Kod papričica i začinskog bilja to nije potrebno. Nakon pikiranja biljke treba držati u hladu dan ili dva, pa ih postepeno vraćati na svetlo.

Cherry paradajz u saksiji: zvezda terase

Cherry paradajz je jedan od najzahvalnijih useva za terasu i balkon. Sitni plodovi brže zru, biljka je dekorativna, a uz pravilno zalivanje i prihranu može da rodi obilno. Najbolje uspeva u velikoj, dubokoj saksiji ili vreći za uzgoj. Ako se sadi u žardinjeru, treba izabrati jednu biljku po posudi, jer dve mogu da se takmiče za vodu i hranu. Cherry paradajz voli sunce, ali leti mu prija zaštita od najjačeg popodnevnog sunca, posebno ako je u plasteniku ili na zastakljenoj terasi.

Kada biljka počne da cveta, može se prihranjivati jednom u deset do petnaest dana. U zatvorenom prostoru, bez vetra i insekata, oprašivanje paradajza može da bude slabo. Tada pomaže lagano protresanje stabljike ili cvasti u jutarnjim satima. Paradajz je samooplodna biljka, pa mu za oplodnju često nije potreban drugi cvet, ali mu je potrebno kretanje vazduha ili vibracija. Ako se gaji u plasteniku, provetravanje i jutarnje protresanje mogu znatno da povećaju rod.

Cherry paradajz treba vezivati za kolac ili kanap. Zaperke, bočne izdanke koji izlaze između glavne stabljike i lista, treba uklanjati dok su mali. Time se biljka usmerava na plod, a ne na preterano lišće. Donje listove koji požute ili budu blizu zemlje treba ukloniti, jer mogu da prenesu bolest. Kada se pojave prvi plodovi, zalivanje treba da bude redovno, ali ne preobilno. Paradajz voli stalnu vlagu, ne mokro i zbijeno tlo.

Rotkvice, salate i začinsko bilje: brzi rezultati

Rotkvice su odlične za početnike jer brzo niču i daju osećaj uspeha. Mogu se sejati u pliće posude, ali im treba rahla zemlja i dovoljno vlage. Ne vole pregustu setvu, jer tada ne formiraju koren. Kada niknu, treba ih razrediti tako da svaka biljka ima prostor. U vrućim danima rotkvice mogu da postanu ljute i drvenaste, pa je bolje sejati ih u proleće i jesen. U plasteniku mogu da uspeju i zimi ako se temperatura ne spusti previše.

Zelena salata, rukola, spanać i blitva dobro podnose saksije i žardinjere. Salata voli vlažno, humusno zemljište i delimičnu senku. Rukola je zahvalna, brzo raste i može se rezati više puta. Spanać i blitva traže više prostora nego što se čini, pa ih treba sejati ređe. Ako se gaje u plasteniku, treba paziti na ventilaciju, jer prevelika vlaga pogoduje plesni. Začinsko bilje, poput peršuna, bosiljka, timijana, ruzmarina, mirođije i origana, može da raste u manjim posudama, ali svaka vrsta ima svoje zahteve.

Začinsko bilje nije samo praktično, već i dekorativno. Bosiljak traži toplo i svetlo mesto, redovno zalivanje i zaštitu od hladnoće. Peršun voli dublju posudu jer razvija koren. Timijan i ruzmarin podnose sušu bolje od većine povrća, ali ne podnose preterano zalivanje. Mirođija je jednogodišnja ili dvogodišnja, u zavisnosti od uslova, i lako se sama obnavlja. Origano je trajnica koja voli sunce i dobro drenirano zemljište. Kada se začinsko bilje gaji u saksijama, treba ga rezati umereno, kako bi biljka ostala kompaktna i nastavila da raste.

Jagode u saksijama i žardinjerama

Jagode u saksijama mogu biti veoma uspešne, posebno mesečarke koje rađaju tokom dužeg perioda. Vole blago kiselo, humusno zemljište i sunčano mesto, ali im prija zaštita od najjače žege. U žardinjerama se često sade na ivici ili u visećim posudama, pa se plodovi lepo vide i manje prljaju. Zalivanje treba da bude redovno, ali ne preobilno, jer jagode ne podnose stajaću vodu. Ako se gaje u plasteniku, treba im omogućiti provetravanje i dovoljno svetla.

Jagode su osetljive na korov i bolesti, pa ih treba držati čistima. Posle nekoliko godina na istom mestu prinos opada, pa je dobro obnoviti sadnice. U saksijama se mogu gajiti i sitne šumske jagode koje su izuzetno aromatične, ali daju manje plodova. Ako se jagode drže na terasi, treba ih zaštititi od ptica, koje umeju da počnu da kljucaju plodove čim počnu da zru. Mreža ili lagana zaštita može da pomogne, ali ne treba potpuno zatvarati biljke, jer im je potrebna cirkulacija vazduha.

Papričice, tikvice i krastavci u posudama

Papričice, uključujući ljute i čili sorte, dobro uspevaju u saksijama ako imaju dovoljno toplote i svetla. Vole duboku posudu i redovnu prihranu, ali ne podnose preterano zalivanje. U plasteniku mogu da produže sezonu, a pred prvim mrazom mogu se uneti u zatvoren prostor. Tada je važno da imaju svetlo i da se ne previše zalivaju. Neke sorte su veoma dekorativne, pa se često gaje i kao ukrasna biljka na terasi.

Tikvice i krastavci su zahtevniji jer traže više prostora, vode i hranljivih materija. Krastavac ima plići koren od paradajza, ali mu treba mnogo vode. Može se gajiti u dugačkoj žardinjeri ili velikoj saksiji, uz oslonac. Tikvice se mogu gajiti u velikim posudama, ali im treba prostor da se razviju. Ako se sade u plasteniku, treba im obezbediti penjanje i provetravanje. Oprašivanje može da bude problem ako nema insekata, pa se ponekad radi ručno, prenošenjem polena sa muškog na ženski cvet.

Mini plastenik: prednosti, rizici i upotreba

Mini plastenik može da bude odlično rešenje za terasu, dvorište ili malu baštu. Štiti biljke od kiše, grada, vetra i mraza, produžava sezonu i omogućava raniju setvu. Međutim, plastenik nije čarobni štapić. Ako se ne provetrava, unutra se stvara vlaga, a biljke su sklonije plesni i truleži. Ako se leti ne zasenči, temperatura može da poraste previše i biljke će izgoreti. Zato je upravljanje mikroklimom važnije od same konstrukcije.

U proleće, plastenik treba otvarati danju kada je sunčano, a zatvarati pred veče ako preti mraz. Leti se koristi senčenje, malč i često provetravanje. U jesen i zimi, plastenik može da štiti otpornije kulture poput salate, spanaća, blitve, rukole i luka, ali samo ako temperatura ne pada previše. Mnogi mali plastenici nemaju grejanje, pa se u njima ne mogu gajiti tropske kulture tokom zime bez dodatne zaštite. Jagode i neko začinsko bilje mogu da prežive ako su dobro zaštićene, ali i tada treba pratiti vremenske uslove.

Pre postavljanja plastenika, treba razmisliti o poziciji. Ako je na vetrovitom mestu, konstrukcija može da se ošteti. Ako je na prejakom suncu, treba planirati senčenje. Ako je u dvorištu, treba ga postaviti tako da voda ne zadržava i da se može lako otvoriti. Polica ili viseći kontejneri mogu da povećaju iskorišćenost prostora, ali treba paziti da donje biljke ne budu u senci. U plasteniku se često gaje rasad, salate, rotkvice, začinsko bilje, pa i cherry paradajz, ali svaka kultura traži svoj raspored.

Zalivanje: kap po kap i flaše kao pomoć

Zalivanje je najčešći razlog neuspeha u saksijama. Biljke na terasi brže gube vlagu od onih u bašti, posebno na vetru i suncu. Zalivanje treba da bude dubinsko, a ne često i plitko. Bolje je zaliti temeljno pa sačekati da se zemljište malo prosuši, nego svakodnevno sipati malo vode. U plasteniku se vlaga duže zadržava, pa treba proveriti prstom pre zalivanja. Ako je zemlja vlažna, nema potrebe dodavati vodu.

Sistem kap po kap može se napraviti od plastičnih flaša. Flaša se probuši pri dnu ili sa strane, napuni vodom i postavi pored biljke tako da voda polako curi. Time se održava stalna vlaga, a koren dobija vodu postepeno. Ovaj metod je dobar za paradajz, papričice i krastavce, ali treba paziti da rupice ne budu prevelike. Ako voda prebrzo iscuri, efekat je isti kao obično zalivanje. Ako je rupica premala, voda može da se začepi. Zato je bolje napraviti nekoliko malih otvora i proveriti protok.

Ujutro je najbolje zalivati, jer se biljke tokom dana suše i smanjuje se rizik od bolesti. Zalivanje po listu uveče može da pogoduje plesni. Ako se biljke gaje u plasteniku, treba zalivati u koren i izbegavati orošavanje lista kada se očekuje hladna noć. Malč od slame, pokošene trave ili kartona pomaže da se vlaga zadrži, a korov smanji. U saksijama malč može da bude tanak sloj, ali ne sme da se naslanja na stabljiku biljke.

Prihrana: kopriva, kompost i mineralna đubriva

Prihrana je važna, ali preterana prihrana može da naškodi. U saksijama se hranljive materije brže ispiraju, pa biljke češće traže dodatnu hranu. Kopriva kao đubrivo tradicionalno se koristi za jačanje biljaka i kao blagi repelent. Potopljena u vodi, kopriva fermentira i dobija se tečnost koja se razblažuje pre zalivanja. Jačina rastvora zavisi od koncentracije i vremena fermentacije, pa je bolje koristiti slabiju smešu i češće, nego prejaku i retko. Kopriva je posebno korisna za paradajz, papriku, krastavce i kupusnjače.

Kompost je odličan dodatak supstratu. Zreo kompost poboljšava strukturu zemljišta, zadržava vlagu i daje biljkama hranu. Stajnjak mora biti potpuno zreo, jer svež stajnjak može da sprži koren i privuče štetočine. U saksijama se obično koristi u manjim količinama, pomešan sa supstratom. Mineralna đubriva, poput NPK formulacija, mogu da pomognu kada biljke pokažu znake nedostatka hranljivih materija, ali ih treba dozirati pažljivo. Nikada se ne stavljaju direktno na koren, već u zemljište oko biljke.

Znaci nedostatka mogu biti žućenje listova, slabo napredovanje, sitni plodovi ili ljubičasti tonovi na listu. Međutim, isti simptomi mogu da znače i previše vode, hladnoću ili bolest. Zato treba posmatrati celu biljku, a ne samo jedan list. Ako se gaji organski, dobro je kombinovati kompost, malč, tečna organska đubriva i plodored. Ako se koriste mineralna đubriva, treba pratiti uputstvo i ne mešati više proizvoda bez potrebe. Manje je često više, posebno u malim posudama.

Oprašivanje u zatvorenom prostoru

Na terasi i u plasteniku može da nedostaje prirodnih oprašivača. Pčele, bumbari, leptiri i vetar su često ograničeni, pa biljke poput paradajza, paprike, tikvica i krastavaca mogu da imaju slabiju oplodnju. Paradajz je samooplodan, ali mu vibracija pomaže da polen padne na žig. Zato se cvasti mogu lagano protresti rukom ili četkicom. To se radi ujutro, kada je vlažnost umerena i temperatura nije previsoka.

Kod tikvica i krastavaca razlikuju se muški i ženski cvetovi. Muški cvet ima tanku dršku, a ženski zadebljanu osnovu koja liči na mali plod. Ako nema insekata, polen se može preneti ručno, npr. ukloniti laticu muškog cveta i lagano je prisloniti na ženski cvet. Ovo je korisno činiti u jutarnjim satima. Ako se u plastenik unesu bumbari ili druge korisne vrste, oprašivanje može da bude efikasnije, ali samo ako se ne koriste insekticidi koji bi ih ubili. U malim plastenicima najsigurnije je kombinovati ručno oprašivanje i provetravanje.

Zaštita od bolesti i štetočina

Najveći neprijatelji u saksijama i plasteniku su plamenjača, pepelnica, trulež korena, lisne uši, trips, grinje i gusenice. Preventiva je važnija od lečenja. To znači: provetravanje, pravilno zalivanje, uklanjanje obolelih listova, čiste posude, kvalitetan supstrat i plodored. Ako se biljke previše zgusnu, vazduh ne cirkuliše i bolest se brže širi. Zato treba redovno proređivati i uklanjati donje listove koji su blizu zemlje.

Protiv lisnih uši mogu se koristiti mlaz vode, ručno uklanjanje ili blagi rastvori na bazi sapuna. Kopriva i neke aromatične biljke mogu da odbiju deo štetočina. Za začinsko bilje i salate bolje je izbegavati jake hemijske preparate, posebno pred berbu. Ako se koristi bilo kakvo sredstvo, treba se pridržavati uputstva i karence. U plasteniku treba izbegavati prskanje po listu uveče, jer vlaga pogoduje gljivičnim oboljenjima. Kada se pojavi plamenjača na paradajzu, oboleli listovi i plodovi se uklanjaju i ne ostavljaju u bašti.

Bolesti se često javljaju kada biljka trpi stres: previše vode, premalo vode, prejaka vrućina, hladna noć ili nedostatak hranljivih materija. Zato je najbolja zaštita stabilan režim. Ako se gaji u plasteniku, treba svakodnevno obilaziti biljke i posmatrati ih. Rano uočavanje promena može da spasi ceo usev. U maloj bašti ili na terasi nema mnogo biljaka, pa je svaka važna i vredi joj posvetiti nekoliko minuta dnevno.

Dobre i loše komšije biljaka i plodored

Plodored je važan i u saksijama, i u bašti, i u plasteniku. Ako se ista kultura stalno gaji u istoj zemlji, u njoj se nakupljaju patogeni i štetočine, a hranljive materije se troše neujednačeno. Zato treba menjati mesto paradajzu, paprici, krastavcu, kupusnjačama i korenastom povrću. U saksijama se plodored može sprovesti tako što se supstrat delimično obnavlja, posude peru, a kulture rotiraju na različitim pozicijama.

Dobre i loše komšije biljaka mogu da utiču na rast i zdravlje. Luk i šargarepa se često navode kao dobra kombinacija jer svojim mirisom otežavaju štetočinama da pronađu usev. Grašak i peršun, kao i bosiljak uz paradajz, mogu da budu korisni. Kupusnjače i paradajz obično nisu najbolji susedi, kao ni krompir i paradajz zbog zajedničkih bolesti. Paprika voli toplo i zaštićeno mesto, a ne previše vlažno. U plasteniku treba voditi računa da visoke biljke ne zasenče niže, posebno salate i začinsko bilje.

Kada se planira mali povrtnjak, korisno je nacrtati raspored. Na papiru se označe sunčani i senoviti delovi, posude, plastenik i pristup vodi. Zatim se rasporede kulture prema visini, vremenu rasta i potrebama za vodom. Paradajz i papričice idu na najsunčanije mesto, salate i spanać mogu u polusenku, začinsko bilje se često uklapa između. Ako se sve posadi bez plana, kasnije se biljke guše, zalivanje postaje teško, a bolesti se brže šire.

Zimska bašta u plasteniku: šta je realno

Zimi mnogi žele da imaju svežu salatu, spanać, blitvu ili začinsko bilje. U plasteniku bez grejanja to je delimično moguće, ali zavisi od klime, konstrukcije i zaštite. Ako temperatura unutra često padne ispod nule, biljke mogu da se smrznu. Dvostruka folija, sloj malča, dodatna pokrivača ili unutrašnji tunel mogu da pomognu. Otporne kulture su salata, spanać, blitva, rukola, peršun, mirođija i luk. Paradajz, papričice i krastavci zimi ne mogu da opstanu bez dodatnog grejanja.

Zimi je važno i zalivanje. Biljke ne rastu brzo, pa im treba manje vode. Previše vlage u hladnom plasteniku izaziva trulež i plesan. Provetravanje treba obaviti u toplijem delu dana, kratko i pažljivo. Ako je napolju vetar i mraz, ne treba držati otvoreno dugo. Zimska bašta je više produžetak sezone nego prava letnja proizvodnja. Očekivanja treba prilagoditi uslovima, a ne željama. Kada se to prihvati, i mali plastenik može da pruži sveže začine i salatu u hladnijim mesecima.

Realna očekivanja: hobi, učenje i zadovoljstvo

Povrtarstvo na terasi i u plasteniku nije uvek lako. Prve godine često donose više pitanja nego odgovora. Neka semena ne niknu, neke biljke napadnu štetočine, neki plodovi ostanu sitni. To je normalan deo učenja. Iskusni uzgajivači često kažu da je najvažnije ne odustati posle prve greške. Svaka sezona donosi novo znanje: kada sejati, koliko zalivati, gde postaviti posudu, kako zaštititi biljku od vetra ili sunca.

Sa druge strane, prednosti su velike. Sopstveni cherry paradajz, sveža rukola, mirisni bosiljak ili nekoliko jagoda mogu da promene svakodnevnu kuhinju. Deca često vole da učestvuju u sadnji i berbi, pa bašta postaje mesto za zajedničko vreme. Na terasi se stvara mali zeleni kutak koji hladi prostor, privlači insekte i podiže raspoloženje. Kada se bere prvi plod, osećaj je poseban, bez obzira na to da li je rod velik ili mali.

Za one koji žele ozbiljniju proizvodnju, plastenik može da bude prvi korak ka maloj hobi proizvodnji. Ali i tada treba početi postepeno. Bolje je savladati nekoliko kultura nego odmah posejati sve. Paradajz, salata, rotkvice, začinsko bilje i jagode su odličan početni izbor. Kada se stekne iskustvo, mogu se dodati papričice, tikvice, krastavci, pa i neko voće u saksiji. Važno je voditi beleške: šta je posejano, kada, gde i kako je uspelo. Tako se iz godine u godinu gradi sopstveni sistem.

Zaključak: mali prostor, velike mogućnosti

Povrće na terasi i povrtarstvo u plasteniku nisu rezervisani samo za velike bašte. Uz pravilno planiranje, dovoljno svetla, kvalitetan supstrat i umerenu negu, i mali prostor može da dâ zavidne rezultate. Najvažnije je početi realno: izabrati nekoliko kultura koje odgovaraju uslovima, ne preterivati sa zalivanjem i prihranom, provetravati plastenik i redovno posmatrati biljke. Cherry paradajz, rotkvice, salate, začinsko bilje i jagode mogu da budu odličan početak. Kada se jednom savlada osnova, povrtnjak na terasi postaje mesto gde se hobi, sveža hrana i zadovoljstvo spajaju u svakodnevnu malu pobedu.