Kako postati lice za bezbednost i zdravlje na radu - kompletan vodič kroz stručni ispit i karijeru

Kako postati lice za bezbednost i zdravlje na radu - iskustva, saveti i put do uspešne karijere

Oblast bezbednosti i zdravlja na radu decenijama je bila neopravdano zapostavljena, da bi poslednjih godina doživela pravu renesansu. Danas je to jedno od najtraženijih zanimanja, sa tendencijom daljeg rasta, kako u Srbiji tako i u inostranstvu. Ako ste ikada razmišljali o tome da postanete lice za bezbednost i zdravlje na radu, ili ste već u procesu pripreme stručnog ispita, ovaj tekst će vam pružiti sveobuhvatan uvid - od procedure polaganja, preko iskustava kandidata, do saveta za izgradnju karijere.

Šta zapravo radi lice za bezbednost i zdravlje na radu?

Pre nego što se upustite u avanturu zvanu stručni ispit, važno je razumeti suštinu posla. Bezbednost na radu nije samo formalnost niti gomila papira koja stoji u fioci - to je kontinuirani proces identifikacije opasnosti, procene rizika, primene preventivnih mera i stalnog unapređenja uslova rada. Lice zaduženo za bezbednost i zdravlje na radu ima odgovornost da obezbedi da svaki zaposleni na svom radnom mestu bude zaštićen od povreda, profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom.

U praksi, to podrazumeva izradu akata o proceni rizika, vođenje propisanih evidencija, organizovanje lekarskih pregleda za zaposlene na radnim mestima sa povećanim rizikom, sprovođenje obuka iz bezbednosti na radu, saradnju sa inspekcijom rada i medicinom rada, kao i svakodnevno praćenje primene mera. U većim sistemima, ovo lice sarađuje sa koordinatorima za izradu projekata, odgovornim licima za pregled i proveru opreme za rad i menadžmentom kompanije.

Kako se postaje lice za bezbednost i zdravlje na radu?

Prema važećem zakonu, poslove bezbednosti i zdravlja na radu može obavljati svako ko položi stručni ispit iz ove oblasti. To znači da nije neophodno imati završen fakultet - dovoljna je srednja stručna sprema, uz položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Međutim, postoje određene nijanse koje treba imati u vidu.

Ako želite da radite u agenciji koja se profesionalno bavi bezbednošću i zdravlja na radu, prednost imaju kandidati sa visokom stručnom spremom, posebno sa tehničkih, tehnoloških ili medicinskih fakulteta. Takođe, za polaganje drugog dela stručnog ispita - onog koji se odnosi na poslove odgovornog lica za pregled i proveru opreme za rad i ispitivanje uslova radne okoline - potrebno je imati minimum 180 ESPB sa odgovarajućih fakulteta. Ipak, za većinu onih koji žele da rade kao lica za bezbednost na radu u jednoj firmi, prvi deo ispita je sasvim dovoljan.

Stručni ispit - kako izgleda i kako se pripremiti

Ispit se polaže u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu, obično vikendom, a samo polaganje traje ceo dan - neretko i do šest sati. Sastoji se iz nekoliko delova, a kandidati se suočavaju sa pismenim i usmenim proverama znanja.

Prvi i drugi deo - međunarodni i domaći propisi

Na početku, kandidati ulaze u prvu kancelariju gde izvlače papirić sa tri pitanja iz oblasti međunarodnih konvencija, ugovora o osnivanju Evropske unije i zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Pitanja mogu biti: šta je licenca prema zakonu o bezbednosti i zdravlja na radu, definicija poslodavca, principi prevencije prema direktivi 391, ili recimo konvencija 81 o inspekciji rada. Ovaj deo većina kandidata prolazi relativno lako, pod uslovom da su pročitali osnovne izvore.

Drugi deo obuhvata radno pravo, penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstvenu zaštitu i slične teme. Pitanja se kreću od uslova za zasnivanje radnog odnosa, preko prava na godišnji odmor, do beneficiranog radnog staža i zabrane diskriminacije. Iako deluje obimno, ispitivači su uglavnom korektni i spremni da pomognu podpitanjima ukoliko zapnete.

Treći deo - pismena izrada procene rizika

Ovo je deo koji se najviše menjao poslednjih godina. Ranije su kandidati mogli da koriste kompletnu literaturu, laptopove i unapred pripremljene primere. Danas je bezbednost na radu shvaćena ozbiljnije i od kandidata se očekuje da pokaže razumevanje suštine. Na raspolaganju su samo šifarnik opasnosti i štetnosti i eventualno metoda po kojoj se radi procena rizika. Dobijate konkretno radno mesto - od automehaničara, preko zavarivača, do vozača tramvaja ili radnika na iskopavanju uglja - i u roku od dva sata treba da napišete kompletan akt o proceni rizika.

Iskusni kandidati savetuju da se unapred upoznate sa bezbednošću i zdravlja na radu u različitim delatnostima, jer nikada ne znate koje radno mesto će vam zapasti. Potrebno je opisati tehnološki proces, identifikovati sve opasnosti i štetnosti, primeniti odabranu metodu (najčešće Kinney ili matrica 5x5), izračunati nivo rizika, propisati mere zaštite i doneti zaključak da li je radno mesto sa povećanim rizikom ili nije.

Četvrti i peti deo - pravilnici i procena rizika usmeno

Ovo je, po svedočenju velikog broja kandidata, najteži deo ispita. U četvrtoj kancelariji izvlačite papirić sa tri pitanja iz pravilnika, ali ispitivač može da vas provedе kroz šest, sedam, pa i više pravilnika. Pitanja su konkretna: kolika je granična vrednost buke (85 dB), a kolika akciona (80 dB), koja je razlika između koordinatora i lica za bezbednost i zdravlje na radu, šta sadrži prijava gradilišta, kakvi su zahtevi za oznake na tablama, koje su mere zaštite pri radu u električnim postrojenjima.

Peti deo je usmena odbrana akta o proceni rizika, gde se ispituje pravilnik o proceni rizika i srodne teme - podela opasnosti i štetnosti, hijerarhija procene rizika, obaveze poslodavca, uloga službe medicine rada i slično. Ovde je ključno da pokažete logičko razumevanje, a ne puko bubanje napamet.

Kako se pripremiti - iskustva onih koji su prošli

Na osnovu brojnih iskustava, najefikasnija priprema podrazumeva kombinaciju kvalitetne skripte i detaljnog čitanja svih propisanih pravilnika. Skripta može poslužiti kao dobra osnova i pregled najvažnijih tačaka, ali ispitivači su svesni da mnogi kandidati uče isključivo iz skripte i namerno postavljaju pitanja koja u njoj nisu detaljno obrađena.

Posebnu pažnju treba obratiti na sledeće pravilnike: o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu, o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova, o merama za bezbednost i zdravlje na radu zaposlene žene za vreme trudnoće i dojenja, o preventivnim merama za mlade, o bezbednosti mašina (posebno prilozi 1, 2, 3 i 7), o električnoj energiji, o zaštiti od buke i vibracija, kao i o prvoj pomoći.

Mnogi kandidati pohađaju i pripremne kurseve, koji mogu biti od velike pomoći - ne zato što ćete tamo naučiti sve, već zato što će vam iskusni predavači razjasniti suštinu i ukazati na zamke. Kursevi traju od nekoliko dana do nekoliko nedelja, a cene se kreću od nekoliko stotina do dvadesetak hiljada dinara, u zavisnosti od organizatora i obima.

Koliko košta polaganje i koliko se čeka?

Troškovi polaganja stručnog ispita iz bezbednosti i zdravlja na radu podložni su povremenim izmenama. Trenutno se cena kreće oko 12.500 dinara za prvi deo ispita (osposobljenost za obavljanje poslova lica za bezbednost i zdravlje na radu), uz dodatne takse od nekoliko stotina dinara. Drugi deo ispita (za odgovorno lice) je nešto skuplji - oko 15.000 dinara. Kada na to dodate troškove literature, eventualnih kurseva, prevoza i boravka, ukupan izdatak može biti i preko 20.000 dinara, što nije zanemarljivo, posebno za nekoga bez stalnog zaposlenja.

Što se tiče čekanja, od prijave do poziva obično prođe od dve nedelje do dva meseca, zavisno od broja prijavljenih kandidata. Ispiti se održavaju skoro svakog meseca, ponekad i češće ukoliko postoji veće interesovanje. Najbolje je da pozovete Upravu za bezbednost i zdravlje na radu i raspitate se o narednim terminima pre nego što pošaljete prijavu.

Izgledi za posao - da li vredi polagati?

Odgovor je - da, i te kako vredi. Bezbednost na radu je oblast koja se rapidno razvija, a potražnja za stručnim licima raste iz godine u godinu. Postoji nekoliko pravaca u kojima možete graditi karijeru. Možete se zaposliti kao lice za bezbednost i zdravlje na radu u jednoj firmi - bilo da je reč o fabrici, domu zdravlja, opštini, građevinskoj kompaniji ili bilo kojoj drugoj organizaciji koja ima obavezu da uredi ovu oblast. Možete raditi i u agenciji koja pruža usluge iz bezbednosti i zdravlja na radu većem broju klijenata, što je dinamičnije i često bolje plaćeno.

Takođe, postoji mogućnost rada u stranim kompanijama koje posluju u Srbiji, a koje imaju integrisane sisteme upravljanja bezbednošću i zdravlja na radu (HSE menadžment). Tu su plate značajno više i mogu dostići i nekoliko hiljada evra mesečno za iskusne stručnjake sa međunarodnim sertifikatima. Naravno, za početnike su početne plate skromnije i kreću se od minimalca do proseka, ali sa sticanjem iskustva i dodatnim usavršavanjem, primanja rastu.

Ono što je važno napomenuti jeste da bezbednost i zdravlje na radu nose veliku odgovornost. Nije to posao koji se svodi na popunjavanje formulara - od vaših procena i mera zavisi da li će neko ostati nepovređen na radnom mestu. Zato se od lica koja se bave ovim poslom očekuje stalno stručno usavršavanje, praćenje izmena zakona i pravilnika, i pre svega, savestan pristup radu.

Najčešće zablude i izazovi

Jedna od najčešćih zabluda je da je stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu lak i da ga može položiti svako uz minimalno učenje. Realnost je drugačija - prolaznost na drugom delu ispita (pravilnici i procena rizika) često je ispod pedeset odsto. Dešava se da kandidati izlaze na polaganje i po nekoliko puta pre nego što uspeju da polože sve delove.

Druga zabluda tiče se upotrebe literature na pismenom delu. Iako su ranije kandidati mogli da koriste gotovo sve što ponesu, sada su pravila pooštrena i dozvoljeni su samo šifarnik opasnosti i štetnosti i metoda procene rizika. To je nateralo mnoge da promene pristup učenju - umesto oslanjanja na prepisivanje, sada se traži suštinsko razumevanje procesa bezbednosti na radu.

Poseban izazov predstavlja i to što se pravilnici povremeno menjaju, a neki se i ukidaju ili dodaju. Na primer, poslednjih godina izbačen je pravilnik o šumarstvu, a dodati su pravilnici o merama za zaposlene žene tokom trudnoće i dojenja, o mladima, kao i o izlaganju elektromagnetskom polju. Zato je neophodno da redovno proveravate ažurnost literature i da se oslanjate na najnovije verzije propisa.

Da li je fakultet neophodan?

Ovo pitanje izaziva dosta polemika. Trenutno, fakultet nije obavezan za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, što znači da i osoba sa srednjom stručnom spremom može položiti stručni ispit i dobiti zvanje lica za bezbednost na radu. Međutim, u praksi, poslodavci često preferiraju kandidate sa visokim obrazovanjem, posebno za rad u agencijama ili na menadžerskim pozicijama. Takođe, novi zakon koji je u najavi mogao bi ograničiti mogućnost licenciranja samo na lica sa tehničkom strukom, što bi fakultetski obrazovane kandidate stavilo u povlašćen položaj.

Bez obzira na to, mnogi uspešni profesionalci u ovoj oblasti počeli su upravo sa srednjom školom i stručnim ispitom, pa su se vremenom usavršavali kroz praksu, seminare i dodatne obuke. Dakle, ukoliko ste motivisani i spremni da učite, bezbednost i zdravlje na radu mogu vam otvoriti vrata ka stabilnoj i perspektivnoj karijeri.

Seminari, licence i dodatna usavršavanja

Kada jednom položite stručni ispit, vaša obaveza učenja ne prestaje. Bezbednost na radu je dinamična oblast koja zahteva kontinuirano praćenje novina. Redovno se organizuju seminari i savetovanja širom Srbije - na Zlatiboru, Kopaoniku, u Novom Sadu i Beogradu - gde stručnjaci iz ove oblasti razmenjuju iskustva i upoznaju se sa najnovijim izmenama propisa.

Za one koji žele da rade u agencijama, važno je znati da agencija mora imati licencu za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Ta licenca se dobija pod posebnim uslovima i obično zahteva zapošljavanje lica sa visokom stručnom spremom i položenim stručnim ispitom. Zato je, dugoročno gledano, ulaganje u fakultetsko obrazovanje iz ove oblasti vrlo isplativo.

Zaključak - zašto je ovo posao budućnosti

U svetu u kome se sve veća pažnja posvećuje zaštiti zaposlenih, bezbednost i zdravlje na radu postaju nezaobilazan segment svakog ozbiljnog poslovanja. Kompanije koje zanemaruju ovu oblast suočavaju se sa rizikom od inspekcijskih kazni, sudskih sporova i, što je najvažnije, ugrožavanja života i zdravlja svojih radnika. Sa druge strane, oni koji ulažu u bezbednost na radu grade pozitivnu reputaciju, smanjuju troškove povreda i bolovanja i povećavaju produktivnost.

Biti lice za bezbednost i zdravlje na radu znači biti deo te pozitivne promene. To je posao koji nosi odgovornost, ali i satisfakciju - jer svakog dana aktivno doprinosite tome da se neko sa posla vrati kući zdrav i nepovređen. Ako ste spremni da uložite trud u pripremu, da kontinuirano učite i da savestno pristupate svojim obavezama, ova profesija može vam doneti ne samo egzistencijalnu sigurnost, već i istinsko profesionalno ispunjenje.

Nadamo se da vam je ovaj vodič pružio korisne informacije i da će vam pomoći na putu ka uspešnom polaganju stručnog ispita i izgradnji karijere u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Srećno!