Suva i ispucala koža ruku: kompletan vodič za negu zimi i u hladnim danima

Suva koža ruku, ispucale ruke, crvenilo, svrab i osećaj pečenja samo su neki od problema koji se pojačavaju kada temperature padnu. Mnogi ljudi tek sa prvim hladnijim danima shvate koliko su njihove ruke osetljive i koliko im je potrebna posebna, pažljivo osmišljena nega. Hladnoća, vetar, često pranje ruku, deterdženti, suv vazduh u grejanim prostorijama i svakodnevni kontakt sa raznim sredstvima za čišćenje mogu veoma brzo da naruše zaštitni sloj kože. Kada se to jednom dogodi, koža postaje zategnuta, gruba, perutava, a u težim slučajevima počinje i da puca, krvari i boli. Ovaj tekst je posvećen upravo tome kako da prepoznate uzroke, izaberete odgovarajuću kremu za ruke i uspostavite rutinu koja će vašim rukama vratiti mekoću i zaštitu.

Zašto su ruke posebno osetljive na hladnoću i vetar

Koža na rukama je tanja nego na mnogim drugim delovima tela, a istovremeno je svakodnevno izložena najvećem broju spoljašnjih uticaja. Ruke nemaju tako gust sloj potkožnog masnog tkiva kao neki drugi delovi, a i broj lojnih žlezda je manji. To znači da koža ruku prirodno proizvodi manje masnoće koja je čuva od isušivanja. Kada se tome dodaju niske temperature, jak vetar i često pranje, zaštitna barijera kože se lako oštećuje. Vlaga iz kože brže isparava, ćelije gube sposobnost da zadrže vodu, a spoljašnji iritansi lakše prodiru u dublje slojeve.

Zbog toga se zimi često javlja takozvana zimski suva koža, koja može da pređe u crvenilo, svrab, pa i u pucanje. Osobe koje imaju sklonost ka ekcemu ili dermatitisu posebno su osetljive. Ipak, i oni koji inače nemaju problem sa kožom mogu da osete zatezanje, perutanje i nelagodnost kada temperatura padne. U mnogim slučajevima dovoljno je promeniti nekoliko navika i izabrati odgovarajuće proizvode, ali kada je stanje teže, potrebna je i stručna pomoć.

Najčešći simptomi suve i ispucale kože ruku

Pre nego što se upustimo u izbor kreme za ruke, važno je da prepoznamo signale koje nam koža šalje. Simptomi mogu da variraju od blagih do veoma izraženih. Najčešće se javljaju:

• zatezanje i osećaj suvoće odmah nakon pranja ruku ili izlaska na hladnoću;
• perutanje i ljuštenje kože, naročito između prstiju i na jagodicama;
• crvenilo na nadlanicama, zglobovima i oko noktiju;
• svrab i peckanje koji se pojačavaju kada je koža topla ili kada se nanese neki proizvod;
• pucanje kože na pregibima, jagodicama ili oko noktiju;
• bol i pulsiranje u dubokim pukotinama, posebno kada dođu u kontakt sa vodom;
• zanoktice i zadebljala koža oko noktiju;
• male ranice koje krvare i teško zarastaju.

Ovi simptomi se često pogoršavaju pod stresom, jer stres može da utiče na imunološki odgovor i na brzinu obnavljanja kože. Takođe, mnogi primećuju da im se stanje pogoršava kada kombinuju hladnoću, vetar i često pranje ruku. Ako se ne reaguje na vreme, suva koža može da pređe u hronično stanje koje zahteva dugotrajniju negu.

Osnovna pravila nege ruku koja se ne smeju preskakati

Pre svake kreme i preparata, postoje osnovna pravila koja čine temelj zdrave kože ruku. Prvo i najvažnije jeste da se ruke ne peru preterano vrućom vodom. Vruća voda dodatno uklanja prirodna ulja i ubrzava isušivanje. Mlaka voda je mnogo bolja, a sapun treba da bude blag, po mogućstvu bez jakih mirisa i agresivnih sastojaka. Kada se ruke operu, ne treba ih jako trljati peškirom. Bolje ih je tapkati ili pustiti da se osuše na vazduhu, jer grubo brisanje oštećuje osetljiv sloj kože.

Drugo pravilo je da se krema za ruke nanosi odmah nakon pranja, dok je koža još blago vlažna. Tada se vlaga lakše zadržava, a sastojci iz kreme bolje upijaju. Treće, kada izlazite napolje po hladnoći ili vetru, obavezno nanesite zaštitni sloj kreme i stavite rukavice. Rukavice ne moraju da budu zimske i debele; dovoljne su i pamučne ili tanke rukavice preko kojih ide topao sloj. Četvrto, izbegavajte direktan kontakt sa jakim deterdžentima, sredstvima za čišćenje i rastvaračima. Ako morate da perete sudove ili čistite, koristite zaštitne rukavice. Koža ruku će vam biti zahvalna.

Kako izabrati kremu za ruke: vodič kroz sastojke

Na tržištu postoji mnogo vrsta krema za ruke, ali one se suštinski razlikuju po sastojcima i nameni. Da biste izabrali pravu, korisno je da znate šta pojedini sastojci rade. Evo pregleda najčešćih i najkorisnijih:

Glicerin

Glicerin je jedan od najpoznatijih vlaživača. On privlači vodu iz okoline i vezuje je za kožu, što pomaže da koža ostane hidrirana. Kreme sa glicerinom mogu da budu veoma efikasne za suvu kožu, ali u visokim koncentracijama mogu da ostave lepljiv ili težak sloj. Ako ne volite osećaj lepljivih ruku, birajte formule sa umerenim procentom glicerina ili one koje se kombinuju sa uljima i maslacima. Glicerinske kreme su često odlične za noćnu negu, kada ne morate odmah da koristite ruke.

Urea

Urea je sastojak koji ima i hidratantna i keratolitička svojstva. To znači da pomaže da koža zadrži vlagu, ali i da omekša zadebljale delove i olakša ljuštenje mrtvih ćelija. U nižim koncentracijama, na primer 5 procenata, urea je pogodna za svakodnevnu negu. U višim koncentracijama, od 10 do 20 procenata, koristi se za veoma suvu, ispucalu kožu i za pete. Osobe sa osetljivom kožom mogu da osete peckanje kada nanose kremu sa ureom na oštećenu kožu. To je često prolazna reakcija, ali ako je neprijatnost jaka, bolje je preći na blažu formulaciju ili se posavetovati sa farmaceutom ili dermatologom.

Pantenol

Pantenol je poznat po tome što pomaže obnovu kože i smanjuje iritaciju. Često se koristi u kremama za negu oštećene, ispucale kože, kao i kod osctljivih osoba. Pantenol može da pomogne u smirivanju crvenila i da podrži zarastanje sitnih ranica. Nije mastan i obično se dobro podnosi. Mnogi ga koriste u kombinaciji sa bogatijim kremama ili mastima.

Maslaci i biljna ulja

Prirodni maslaci kao što su karite maslac, kakao maslac i maslac mango su bogati masnim kiselinama i pomažu da se koža nahrani i zaštiti. Biljna ulja poput bademovog, arganovog, jojoba, maslinovog, ricinusovog i kantarionovog ulja takođe mogu biti korisna. Ona stvaraju zaštitni film, sprečavaju gubitak vlage i daju koži mekoću. Međutim, neka ulja mogu da budu previše masna za dnevnu upotrebu, pa je bolje koristiti ih noću ili u kombinaciji sa lakšim kremama.

Vazelin, parafin i silikon

Ovi sastojci su često predmet rasprava. Petrolatum, poznat i kao mineralna mast, je jedan od najefikasnijih okluziva. On ne hidrira sam po sebi, ali stvara barijeru koja sprečava isparavanje vode iz kože. Zbog toga je odličan za noćnu negu i za zaštitu od vetra. Parafin je sličan, ali može da ostavi teži film. Neki ljudi ga ne podnose jer se osećaj lepljivog sloja zadržava dugo. Silikoni, poput dimetikona, takođe stvaraju zaštitni film, ali su obično lakši i daju glatkoću. Ako vam je koža sklona ekcemu ili perutanju, možda će vam više prijati formule bez parafina i sa manje silikona, ali to zavisi od pojedinca. Nema univerzalnog pravila; važno je da pratite kako vaša koža reaguje.

Vrste krema za ruke i kada ih koristiti

Kreme za ruke možemo grubo podeliti na lagane hidratantne, bogate hranljive, zaštitne i medicinske. Lagane kreme su idealne za dan, jer se brzo upijaju i ne ostavljaju trag na tastaturi ili telefonu. Bogate kreme i maslaci su bolji za noć, kada možete da nanesete deblji sloj i stavite pamučne rukavice. Zaštitne kreme su namenjene za izlazak napolje po hladnoći i vetru; one stvaraju barijeru i sprečavaju isušivanje. Medicinske kreme, bez mirisa i sa pažljivo odabranim sastojcima, koriste se kada postoji ekcem, dermatitis ili teška iritacija.

Ako ne znate odakle da počnete, možete da kombinujete dve kreme: jednu laganu za dan i jednu bogatu za noć. Takođe, možete da imate jednu kremu za ruke i nokte, jednu za zanoktice i jednu za zaštitu od hladnoće. Nije potrebno kupovati mnogo proizvoda; važnije je da ih redovno koristite i da odgovaraju vašem tipu kože.

Rutina nege za ekstremno suve i ispucale ruke

Kada je koža već ispucala, potrebna je dosledna i nežna rutina. Evo predloga koji može da se prilagodi:

Jutarnja nega

Ujutru operite ruke mlakom vodom i blagim sapunom. Tapkajte ih peškirom, a zatim odmah nanesite laganu hidratantnu kremu. Sačekajte minut da se upije, pa nanesite zaštitni sloj ako izlazite napolje. Ako je napolju hladno i vetrovito, obavezno stavite rukavice. Izbegavajte alkoholna sredstva za dezinfekciju koja mogu dodatno da isuše kožu; ako ih koristite, birajte one sa emolijentima ili posle dezinfekcije nanesite kremu.

Tokom dana

Nosite malu kremu za ruke u torbi ili na radnom mestu. Nanesite je svaki put kada operete ruke, kao i kada osetite zatezanje. Ako radite sa papirom, novcem ili računarom, birajte kreme koje se brzo upijaju. Izbegavajte da dodirujete lice ili oči neopranim rukama, jer iritansi mogu da se prenesu. Kada ste napolju, držite ruke u džepovima ili rukavicama; ne izlažite ih direktno vetru.

Večernja nega

Uveče je idealno vreme za bogatiju negu. Operite ruke, osušite ih tapkajući, a zatim nanesite debeli sloj hranljive kreme, maslaca ili ulja. Možete da kombinujete nekoliko proizvoda: prvo hidratantnu kremu, pa preko nje maslac ili mineralnu mast. Zatim stavite pamučne rukavice i nosite ih dok spavate. Ova takozvana noćna nega može dramatično da poboljša stanje kože. Ako su pukotine bolne, možda će vam prijati i obloga od gaze ili tanke pamučne tkanine. Izbegavajte plastične rukavice preko cele noći jer mogu da izazovu znojenje i iritaciju.

Nedeljna nega

Jednom nedeljno možete da uradite blagi piling ruku. Piling ne sme da bude grub, posebno ako koža puca. Najbolje je koristiti mešavinu šećera i maslinovog ili bademovog ulja, pažljivo masirati i isprati mlakom vodom. Nakon pilinga obavezno nanesite bogatu kremu i rukavice. Piling pomaže da se uklone mrtve ćelije i da krema bolje prodre, ali preterivanje može da pogorša iritaciju. Ako imate ekcem ili aktivne ranice, preskočite piling i posvetite se hidrataciji i zaštiti.

Nega zanoktica i kože oko noktiju

Zanoktice su čest problem, naročito zimi. One mogu da budu suve, zadebljale, bolne i sklone pucanju. Često nastaju zbog kontakta sa vodom, deterdžentima, acetonom ili lakom za nokte. Da biste ih negovali, izbegavajte grickanje i sečenje do mesa. Umesto toga, koristite ulja za zanoktice ili bogate kreme. Ricinusovo ulje, kantarionovo ulje i bademovo ulje mogu da pomognu. Nanesite ih nekoliko puta dnevno i maže se oko nokta. Takođe, možete da koristite buter za zanoktice koji je čvršći i duže se zadržava. Ako često lakirate nokte, napravite pauze i koristite acetonom bez jakog mirisa, a nakon skidanja laka obavezno negujte kožu.

Kada je suva koža znak ekcema ili dermatitisa

Suva koža ruku može da bude samo posledica vremenskih uslova, ali može da bude i simptom ekcema ili dermatitisa. Ako se javlja jak svrab, crvenilo sa jasnim granicama, sitne bubuljice, vodenaste promene ili pucanje koje ne prolazi uz redovnu negu, obratite se dermatologu. Ekcem i dermatitis zahtevaju poseban pristup. Često je potrebno koristiti medicinske kreme bez mirisa, izbegavati iritanse i ponekad koristiti preparate koje je propisao lekar. Ne oslanjajte se samo na kozmetičke kreme ako je stanje uporno ili se pogoršava. Takođe, ako primetite znake infekcije, kao što su gnojenje, jak bol, otok ili crvene pruge, potražite lekarsku pomoć.

Najčešće greške u nezi ruku

Čak i kada koristimo najbolje proizvode, neke navike mogu da pokvare rezultat. Evo najčešćih grešaka:

• Pranje ruku vrućom vodom - dodatno isušuje kožu i uklanja prirodna ulja.
• Korišćenje jakih sapuna i deterdženata - remeti zaštitnu barijeru.
• Brisanje ruku grubim peškirom - izaziva mikrotraume.
• Mazanje kreme samo kada koža već pukne - tada je potrebno mnogo više vremena za oporavak.
• Izlaganje mokrih ruku hladnoći i vetru - može brzo da dovede do pucanja.
• Korišćenje parfemisanih krema na oštećenoj koži - može da izazove dodatnu iritaciju.
• Nošenje sintetičkih rukavica bez pamučne podloge - može da izazove znojenje i iritaciju.
• Preterano pranje ruku - čak i kada nije potrebno, isušuje kožu.
• Grebanje i ljuštenje kože - pogoršava stanje i može da dovede do infekcije.

Mitovi i istine o nezi suve kože ruku

Postoje brojni mitovi o nezi ruku. Jedan od njih je da je alkohol dobar za ispucalu kožu. To nije tačno; alkohol isušuje kožu i može da pogorša pucanje. Drugi mit je da su masne kreme loše. Istina je da masne kreme mogu da budu veoma korisne, posebno zimi, ali mogu da smetaju onima koji ne podnose težak sloj. Treći mit je da je skupa krema uvek bolja. Cena ne garantuje da će proizvod odgovarati vašoj koži. Nekada su jednostavne, jeftinije kreme sa glicerinom ili pantenolom bolje od skupljih formula. Četvrti mit je da parafin treba potpuno izbegavati. Parafin može da bude koristan kao barijera, ali ako vam smeta osećaj na koži, izaberite alternativu. Najvažnije je da slušate svoju kožu.

Kako testirati kremu pre redovne upotrebe

Ako imate osetljivu kožu ili sklonost ka alergijama, uvek testirajte novi proizvod. Nanesite malu količinu na unutrašnju stranu podlaktice ili na mali deo kože i sačekajte 24 do 48 sati. Ako se pojavi crvenilo, svrab, peckanje ili otok, nemojte koristiti proizvod na rukama. Takođe, kada kupujete kremu, birajte manja pakovanja ili uzmite tester ako je moguće. Vodite računa o roku trajanja i čuvajte kreme na hladnom i tamnom mestu. Otvorene kreme ne treba koristiti duže od nekoliko meseci, jer mogu da izgube efikasnost ili da se kontaminiraju.

Zaštita ruku od hladnoće i vetra

Zimi je zaštita ključna. Pre izlaska napolje, nanesite zaštitnu kremu ili mast na ruke. Obratite pažnju na nadlanice, zglobove i prostore između prstiju. Stavite rukavice od prirodnih materijala, poput vune ili kože, ali ne preko golog sintetičkog sloja. Ako su vam ruke sklone znojenju, ispod zimskih rukavica nosite tanke pamučne. Kada uđete u zatvoren prostor, skinite rukavice i pustite kožu da diše. Izbegavajte da perete ruke hladnom vodom napolju; ako je moguće, koristite toplu vodu i blagi sapun. Posle pranja obavezno nanesite kremu. Vetar je posebno štetan jer ubrzava isparavanje vlage. Ako je vetar jak, možete da nanesete deblji sloj zaštitne kreme ili čak tanki sloj petrolatuma preko hidratantne kreme.

Ishrana i hidratacija iznutra

Iako je spoljašnja nega najvažnija, ni unutrašnja hidratacija ne treba da se zanemari. Pijenje dovoljno vode pomaže da koža bude bolje hidrirana. Ishrana bogata omega-3 masnim kiselinama, vitaminima A, C i E, kao i cinkom, može da podrži zdravlje kože. Namirnice poput ribe, oraha, semenki, avokada, šargarepe, paprike i citrusa mogu da budu korisne. Ipak, ako imate ozbiljan problem sa kožom, ishrana sama neće rešiti stvar. Ona je dopuna, a ne zamena za redovnu negu i eventualnu terapiju.

Kada posetiti dermatologa

Ponekad su kućna nega i kreme dovoljni, ali postoje situacije kada je poseta dermatologu neophodna. Obratite se lekaru ako:

• koža jako krvari ili ima duboke pukotine;
• postoji jaka bol, otok ili gnojenje;
• simptomi ne prolaze ni posle dve do tri nedelje redovne nege;
• promene se šire na druge delove tela;
• sumnjate na ekcem, psorijazu ili alergijsku reakciju;
• imate hronične zdravstvene probleme koji mogu da utiču na kožu.

Dermatolog može da prepiše odgovarajuću terapiju, uključujući i medicinske kreme ili masti. Ne odlažite posetu ako je stanje teško, jer pravovremena reakcija može da spreči komplikacije.

Zaključak: doslednost je najbolja krema

Suva i ispucala koža ruku nije nešto što se rešava preko noći. Potrebno je vreme, strpljenje i doslednost. Najbolji rezultati postižu se kombinacijom blagog čišćenja, redovne hidratacije, zaštite od hladnoće i vetra, kao i izbegavanja iritansa. Kreme za ruke su samo deo mozaika; one su efikasne kada se koriste svakodnevno, više puta dnevno, i kada su prilagođene vašem tipu kože. Ako ne znate šta da izaberete, počnite sa jednostavnom kremom sa glicerinom ili pantenolom, pa postepeno uvodite bogatije formule i maslace za noć. Slušajte svoju kožu i ne odustajte. Uz pravilnu negu, i najzahtevnije ruke mogu da postanu meke, glatke i zaštićene, čak i u najhladnijim danima.