Vodič za Letovanje u Grčkoj: Saveti Iskusnih Putnika za Sezonu

Kada se bliži leto, misli većine ljubitelja mora neminovno odlutaju ka jugu. Čini se da je ono staro pitanje "gde ćeš na more" postalo mnogo kompleksnije nego prethodnih godina. S jedne strane, svi sa zebnjom iščekuju informacije o birokratskim procedurama, a s druge strane, nostalgično prelistavaju fotografije sa nekih starih putovanja. Oseća se u vazduhu ta neizvesnost: kako se dobijati pogotovo za vreme sezone, koliko lakše i kako lakše, stvarno ne znam. Sigurno je jedino da nema ništa od bele šengenske liste, ali mi se isto tako čini da se više i njima smučilo to natezanje sa vizama. Videćemo, nije baš toliko daleko leto.

Upravo u toj neizvesnoj atmosferi, iskusni putnici razmenjuju dragocene informacije, prisećaju se starih dobrih vremena i planiraju nove podvige. Negde u oblacima digitalnog ćaskanja, neko se sa setom prisetio jednog malog grčkog ostrvceta koje je izbrisano sa mape sveta, uz komentar da je to mesto bilo njihov raj na zemlji. "Još me duša boli što nam obrisaše ostrvo iz mape sveta," piše jedan od starih posetilaca, prisećajući se kućice i koktelčića, dok drugi pokušavaju da u arhivama iskopaju davno zaboravljene zapise o tom magičnom kutku.

Ove godine, pripreme za sezonu deluju intenzivnije nego ikad. Mnogi su dobili iznenadni zahtev da planiraju godišnji odmor za celu godinu, što je dočekano sa blagom pometnjom. Srećom, rane rezervacije donose i konkretne finansijske benefite. Priča se da agencije nude popuste od dvadeset odsto za rezervacije napravljene do kraja februara, što je sjajna prilika da se "uhvati" termin po prošlogodišnjim, povoljnijim cenama. Na meti su već tradicionalne destinacije poput Krfa, mada ima i onih koji su već zagledali Krit, pa čak i neka južnija ostrva. Kako jedan od učesnika diskusije kaže, "Ako treba, otplivaću barem dva metra južnije od tebe!", dok drugi najavljuje kratak, ali sladak beg na Krit, uz obećanje da će proveriti da li su tamošnji domaćini spremni za navalentne turiste.

Kada su u pitanju konkretne destinacije, mišljenja su podeljena. Dok jedan od tehnički potkovanih poznavalaca, recimo iz sveta programiranja, sa dozom skepticizma komentariše da je neko malo letovalište zapravo "selendra", drugi ga strastveno brane. To je suština grčkog letovanja - svako ima svoj skriveni dragulj. Na forumima se vode rasprave o tome da li je bolje mesto za porodični odmor mirni Pefkohori, živahni Hanioti, ili pak neko mesto na Sitoniji gde borovi gotovo dodiruju tirkiznu vodu. Postoji i ona zlatna sredina, mesta koja su proglašena za najčistija u Evropi, gde se može uživati u kristalno čistom moru, ali i razgledati lokalne znamenitosti bez gužve svetskih metropola.

Putovanje automobilom u Grčku je priča za sebe. Iskusni vozači koji već godinama krstare od Soluna do Atine imaju čitav arsenal saveta. Na prvom mestu je upozorenje o pandurima u Makedoniji koji su, po svemu sudeći, veoma revnosni kada je kontrola brzine u pitanju. Zatim sledi zlatno pravilo menjanja novca: obavezno zameniti evre u denare za putarine, jer u suprotnom sledi bezobrazno zaokruživanje naviše koje može izazvati pravu muku. Jedan od putnika duhovito primećuje da će vam za novčanicu od pedeset evra vratiti kusur od "dvanaest kilograma denara", s kojima nećete znati šta da radite naredne četiri godine.

Kada je gorivo u pitanju, preporuka je jasna: u Grčkoj kupovati isključivo gorivo sa sto oktana, po mogućstvu na Shell pumpama, jer je kvalitet daleko iznad onog od devedeset osam oktana, posebno na severu zemlje. Benzinske pumpe u manjim selima znaju da budu sumnjivog kvaliteta. Oprez se savetuje i zbog stila vožnje lokalnog stanovništva. Opisuju ih kao ljude koji voze poput sumanutih, s posebnom željom da preteknu svaki bolji automobil, bez obzira na posledice i vremenske uslove. Mudar savet glasi: "Ne idem na trke, nego da uživam u putovanju. Na prvoj uzbrdici oni sustanu, a ja nastavim lagano."

Za one koji se odluče na autobuski prevoz, iskustva su podeljena. Dok neki tvrde da je grehota ne ići kolima jer okolina nudi previše divnih mesta za obilazak, drugi ističu da je putovanje sa dobrom agencijom sasvim korektno. Postoje priče o vozačima koji su istinski profesionalci i autobusima na visokom nivou, što putovanje od desetak i više sati čini podnošljivim. Ključna je, naravno, pouzdanost agencije. Na graničnim prelazima, posebno u jeku sezone, može se čekati i po nekoliko sati, ali ako se putuje početkom jula ili krajem avgusta, prolazak se često meri u minutima, a ne satima. Kada su deca u pitanju, savet je da ih ne treba previše opterećivati dugom vožnjom, ali i da ih nikako ne treba izolovati od uživanja u obilascima i vodenim parkovima, jer se tako formiraju pravi mali turisti.

Jedna od najvećih dilema za one koji prvi put kreću u sopstvenoj režiji jeste pitanje viza i dokumentacije. Iako postoji opcija grupne vize za autobuske ture, za individualna putovanja automobilom ona je neophodna. Cena je paprena - za četvoročlanu porodicu, kako kažu upućeni, samo ulazak u zemlju može koštati oko tri stotine evra kada se saberu vize i osiguranje. To je jedan od glavnih razloga zašto se mnogi i dalje odlučuju za agencijske aranžmane, uprkos primamljivim ponudama sa interneta. S druge strane, oni koji imaju "dobre veze" ili poslovne razloge za česte odlaske, na vizu gledaju kao na najmanji problem.

Pitanje cena u Grčkoj je uvek aktuelno, i nikada nije crno-belo. Jedan detaljan izveštaj iz supermarketa otkriva zanimljive podatke: jogurt, sokići, pivo, čokoladno mleko - cene su tu negde, bliske onima u većim gradovima u Srbiji, a neke stvari su i jeftinije. Međutim, postoje stvari koje su drastično skuplje i lošijeg kvaliteta, poput mesa i suhomesnatih proizvoda. Zato iskusni putnici sa skromnijim budžetom pune frižidere pred polazak, ne libeći se da ponesu kafu, cigarete, suhomesnate proizvode, pa čak i konzerve i kačkavalj. To nije škrtost, već proračunat potez da bi se uštedelo za druge užitke - izlete brodom, sladolede na plaži i večernje izlaske. Kako jedna sugovornica realno zaključuje, kada porodica sa decom odvoji petsto evra za sladolede, piva i kafiće, logično je da želi da taj novac ne potroši na osnovne namirnice koje može poneti od kuće.

Naravno, ima i onih koji smatraju da je nošenje hrane povreda turističkog duha. "Kada ja dođem dole, ja krkam tzatziki i musaku, sofrito, stifado, taramo i horiatiki salate, suvlakije, razne ribe i školjke, jedem masline i fetu, giro pitu... i sve zalivam recinom ili uzom," kaže jedan hedonista, uz opasku da je besmisleno kuvati ručak od namirnica iz kofera kada Grčka nudi takvu gastronomsku simfoniju. I zaista, priča o hrani je jedna od najlepših strana letovanja. Od musake sa patlidžanom i bešamelom, preko stifada sa lukom koji se topi u ustima, do jednostavne horiatiki salate sa fetom i origanom - svako mesto ima svoje specijalitete.

Iako mnogi hrle na proverene destinacije poput Tasosa, Halkidikija i Krfa, postoje oni koji tragaju za nečim drugačijim. Ostrva poput Kefalonije, Santorinija, Skiatosa ili Lefkade postaju sve češći predmet interesovanja. To su mesta gde se ne ide samo na kupanje, već na pravo istraživanje. Na Kefaloniji se može upoznati ljubav života i posetiti Mirtos, plažu koja je proglašena za jednu od pet najlepših na svetu. Na Skiatosu se može doživeti neviđena ljubaznost domaćina i spavati u kolima prve noći jer je gužva neverovatna, ali i uživati na Lalariji, do koje se stiže isključivo brodom. Na Lefkadi se traže famozne plaže do kojih vode serpentine, dok se na Zakintosu može naleteti na mesto gde su se špartali stari piratski brodovi i gde kornjače izlaze na obalu.

Kada su u pitanju specifične potrebe, poput letovanja sa malom decom, preporuke su dragocene. Za dvogodišnjake se savetuje nešto mirnije, sa postepenim ulazom u more i hladovinom borova, poput Pefkohorija. Tu su bitne i sitnice: da li ima komaraca, da li su plaže oivičene ležaljkama koje se dobijaju uz naručeno piće, da li ima lekara u blizini. Priča o lekaru je posebno zanimljiva - dok je jednu ženu iz grupe poseta lekaru i antibiotik skupo koštala uprkos osiguranju, druga porodica nije platila ništa za pregled deteta. Čitava zavrzlama oko zdravstvenog osiguranja u Grčkoj svodi se na staro pravilo: proveriti uslove polise do najsitnijeg detalja, jer jedna agencija refundira troškove, dok druga ima direktan ugovor sa privatnim ordinacijama. Zanimljivo je da su u jednom slučaju iz osiguravajuće kuće telefonski proveravali da li dete zaista ima alergiju ili turisti "foliraju".

Noćni život je takođe važan faktor planiranja. Dok su neka mesta na Kritu ili Rodosu sinonim za žurke do zore, drugi delovi Grčke su potpuno mirni. Na Kefaloniji je, na primer, noćni život "blaga katastrofa", čak i u glavnom gradu. S druge strane, u Pefkohoriju utorkom, petkom i subotom radi diskoteka Nono, gde je ulaz pet evra, ali su cene pića unutra astronomske, pa iskusniji savetuju da se pije isključivo napolju. U Paraliji je vrhunska diskoteka na četiri nivoa, odmah iznad mora, gde se uz svetla reflektora može igrati do zore. Ako vam je potreban potpuni mir, tu su mala mestašca na Sitoniji gde se uveče čuje samo cvrčanje cikada i gde se turisti kupaju u osvetljenom moru nakon što diskoteka bude zatvorena.

Meduze su posebna tema. Gotovo da ne postoji putnik koji se nije susreo sa ovim stvorenjima, ili makar čuo priče o njima. Da li će ih biti, to je pitanje na koje niko ne može dati precizan odgovor. Jedne godine ih nema uopšte, druge godine more vrvi od plavih i ljigavih životinjica koje peku. Iskusni kažu da se javljaju tamo gde je čista voda i da ih donose jaki talasi. Ako vas već ubode, postoji univerzalni, pomalo blesav, ali efikasan lek - mokraća na mesto uboda, ili alkohol, kamilica, sirće. Diskusija o meduzama obično skrene u crni humor, pa tako neko predlaže kalašnjikov na plaži, dok drugi smatra da bi bilo najbolje da se svi turisti zajedno ispiške u more i tako rasteraju dosadne stvorove.

Internet rezervacije su mač sa dve oštrice. I dok mlađa generacija bez problema surfuje i pronalazi smeštaj direktno kod grčkih vlasnika, iskusniji upozoravaju na zamke. Grci, kažu, umeju da budu vrlo spori i neažurni po pitanju onlajn bukinga. Prava priča govori o vlasniku hotela koji je isti računar koristio za buking i za surfovanje gostiju, da bi mu virus obrisao sve podatke usred sezone. Zato je ponekad najsigurnije ipak platiti agenciji unapred, na rate, i mirno spavati. Naravno, postoje i oni koji se kunu u "last minute" ponude. Krajem avgusta i u septembru moguće je pronaći aranžmane od sedamdeset pet evra za petnaest dana, sa prevozom, vizom i osiguranjem. Cena je toliko neverovatna da, kako neko reče, "čovek pomisli da će goste smestiti u kartonske kutije na železničkoj stanici". Tajna je u tome što agencije imaju zakupljene objekte za celu sezonu i radije će poslati nekoga gotovo besplatno, nego da apartmani zvrje prazni u junu ili septembru. Jer, svako ko dođe, potrošiće pare na druge sadržaje i doneti im zaradu na drugi način.

Na kraju, sve se svodi na jednu jednostavnu rečenicu: jednom Grčka, zauvek Grčka. Bez obzira na sve peripetije sa vizama, na duga čekanja na granici, na skrivene troškove i povremene meduze, ta zemlja ima neku magičnu privlačnost. Bilo da ste zaljubljenik u Olimp, koji se na svoje razočarenje jedva probio do podnožja jer putokazi ne postoje, pa mašta o tome kako bi na tom mestu trebalo napraviti etno selo sa Zeusom i Herom, ili ste neko ko jednostavno voli da oseti miris mora pomešan sa borovinom na prvom prstu Halkidikija - putovanje u Grčku je uvek dobra ideja.

I tako, dok jedan ljubitelj mora, uprkos suši u džepu, šeta obalom i pije espreso, a drugi se polako pakuje za put na jug, jasno je da je letovanje mnogo više od samog letovanja. To je čitav jedan ritual iščekivanja, planiranja, čitanja tuđih putopisa i maštanja o onoj savršenoj fotografiji sa plaže na kojoj će se videti tirkizno plavetnilo. I dok se čekaju te famozne fotke i detaljni izveštaji, jedno je sigurno: ko god da se zaputi na jug, poneće sa sobom tonu saveta, mapu skrivenih plaža i neizmernu želju da barem na deset dana pobegne od svega. Jer, kako reče jedan mudar čovek, nema tog juga na koji ne možemo otići, pa makar to bilo i dva metra južnije od prvobitnog plana.

Kao što to obično biva, razgovori o putovanjima uvek probude neku setu i nostalgiju za prošlim vremenima. Setimo se samo čuvenog ostrvceta koje je nestalo sa mape sveta. "Još me duša boli što nam obrisaše ostrvo iz mape sveta," uzvikuje jedan od starih forumskih vukova, dok mu se u mislima ređaju slike kućice, koktelčića i nezaboravnih zalazaka sunca. Nažalost, ostaje samo da iskusni pretraživači foruma pokušaju da iskopaju te davno izgubljene postove, da se zajedno setimo kako nam je nekada bilo lepo, bez ovih modernih briga oko viza i poskupljenja. U tome i jeste čar cele priče - u razmeni informacija, u iščekivanju novih doživljaja i u doziranju entuzijazma sa dozom rezervisanog skepticizma.

Svake godine, priča se iznova piše. Novi putnici postavljaju stara pitanja, a iskusni ponavljaju svoje proverene savete. Da li će biti meduza? Koliko košta giros? Da li je bolje na Kritu ili na Tasosu? Da li ići u sopstvenoj režiji ili preko agencije? Odgovori su tu, razbacani po milionima postova, ali uvek postoji neka nova nijansa, neka nova skrivena uvala, neka nova tiha taverna u kojoj se može pojesti najbolji stifado na svetu. I zato svako ko se sprema na put, s nestrpljenjem očekuje fotke i detaljnije izveštaje onih koji su već bili tamo. "Željno očekujem fotke i detaljniji izveštaj," piše jedna sagovornica, dodajući uvek onu notu prijateljskog zezanja koja je karakteristična za ova onlajn druženja. Jer na kraju krajeva, svi smo mi putnici na istom brodu, koji plovi ka nekom boljem, sunčanijem i slanijem mestu. Srećan put!