Kako otvoriti firmu u Srbiji: Kompletan vodič za preduzetnike

Stojite na ivici velike odluke. Razmišljate o tome da napustite zone komfora, da prestanete da radite za drugog i da pokrenete nešto svoje. Taj osećaj u stomaku, mešavina uzbuđenja i čiste panike, poznat je svakome ko je ikada razmišljao o pokretanju privatnog biznisa. Sa jedne strane, san o slobodi, o tome da sami kroite svoju sudbinu i da konačno ubirate plodove svog truda. Sa druge strane, zastrašujuća šuma birokratije, nepoznatih propisa i finansijskih kalkulacija koje deluju kao viša matematika.

Ono što morate znati na samom početku jeste da nijedan poslovni poduhvat nije lak. Priče o uspehu preko noći su uglavnom mit. Ono što zaista postoji jeste mukotrpan rad, strpljenje i, iznad svega, temeljna priprema. U ovom tekstu, proći ćemo korak po korak kroz sve ono što vas čeka na putu od puke ideje do otvaranja vrata vaše firme, radnje ili agencije. Bez ulepšavanja, sa realnim troškovima, zamkama i savetima koje su ljudi platili svojim greškama.

Od ideje do realizacije: prva i najvažnija prepreka

Pre nego što uopšte zakoračite u registracione procedure, morate se suočiti sa suštinskim pitanjem: šta je to što zaista želite da radite i da li za to postoji tržište? Bez obzira da li sanjate o piljari sa svežim voćem i povrćem, prodavnici zdrave hrane, frizerskom salonu, knjižari, butiku sa neobičnom garderobom ili proizvodnji toalet papira, analiza tržišta je neizbežna. Prošetajte se mestom gde planirate da otvorite lokal. Pogledajte kakva je konkurencija. Da li već postoji pet sličnih radnji u krugu od sto metara? Ako postoji, šta je to što ćete vi ponuditi drugačije? Jeftiniju cenu? Ljubazniju uslugu? Širi asortiman?

Iskustvo nekih preduzetnika pokazuje da ljudi često potcenjuju vreme potrebno da se posao "razradi". Nije dovoljno samo otvoriti vrata i čekati. Potreban je period od minimum godinu, često i dve, da biste stekli stalne mušterije. Tokom tog perioda, morate imati obezbeđen finansijski rezervoar. To je onaj famozni "stek" za koji mnogi kažu da im je bio ključan, a niko ih nije upozorio na njega. Ako nemate ušteđevinu da pokrijete fiksne troškove i privatne životne potrebe dok posao ne stane na noge, rizik od propasti je ogroman.

Registracija firme: jednošalterski sistem i prvi papiri

Kada ste prelomili i odlučili da je vreme za akciju, na red dolazi birokratija. Dobra vest je da je ona danas, barem u delu registracije, daleko jednostavnija nego ranije. Od 6. maja 2009. godine zaživeo je jednošalterski sistem registracije privrednih subjekata preko Agencije za privredne registre (APR). U praksi, ovo znači da podnošenjem jedinstvene registracione prijave za osnivanje privrednog subjekta na jednom mestu dobijate mnogo toga.

Na tom istom šalteru u APR-u, podnosilac dobija rešenje o registraciji osnivanja privrednog subjekta. Ono što je bitno jeste da se istovremeno dobija i poreski identifikacioni broj (PIB). Ovaj broj je jedinstveni i jedini broj fizičkog, odnosno pravnog lica za sve javne prihode. Ono što je važno zapamtiti jeste da se PIB zadržava čak i prilikom promene sedišta, odnosno prebivališta. Rok za izdavanje rešenja ne bi trebalo da traje duže od 5 radnih dana od podnošenja kompletne prijave, što je zaista brzo i efikasno.

Šta sve mora da sadrži pečat?

Nakon dobijanja rešenja, sledeći korak je izrada pečata. Ovo deluje kao tehnička sitnica, ali je veoma strogo regulisano. Pečat mora da sadrži naziv radnje, sedište i ime vlasnika. Najčešća greška na koju mladi preduzetnici nailaze jeste nepodudarnost podataka. Naziv na pečatu mora biti identičan nazivu radnje u rešenju APR-a. Ako u rešenju piše "Cveće i dekoracija", nemojte na pečatu skratiti na "Cvećara". Svako slovo mora biti identično.

Troškovi registracije: koliko novca odvojiti?

Država svoje usluge naplaćuje. Evo okvirnih naknada sa kojima treba računati prilikom registracije preduzetnika:

• Naknada za registraciju preduzetnika: oko 1.200,00 dinara.
• Naknada za registraciju promene podataka: 700,00 dinara (ukoliko se zahteva više promena, naknada se uvećava).
• Registracija prostora van poslovnog sedišta: 700,00 dinara po prostoru.
• Brisanje preduzetnika: 1.000,00 dinara.
• Rezervacija naziva: 1.000,00 dinara.

Ostale administrativne takse uključuju izdavanje izvoda iz registra (oko 800 dinara), kopije dokumenata, štampanje registracione prijave ili potvrde o pravnom sledbeništvu. Iako ovi iznosi nisu ogromni, kada se saberu sa izradom pečata, otvaranjem računa i drugim troškovima, početna investicija za puku papirologiju može se kretati i do desetak hiljada dinara.

Poreska uprava, banka i fiskalna kasa: sveto trojstvo legalnog poslovanja

Poreska uprava vodi registraciju poreskih obveznika. Nakon dobijanja PIB-a u APR-u, vaša obaveza je da se prijavite i otvorite poslovni račun u banci. Privatni preduzetnik otvara tekući račun (ranije poznat kao žiro račun) kod poslovne banke. Dokumenta za otvaranje računa su propisana i obično uključuju zahtev, rešenje APR-a, izvod iz poreske evidencije sa PIB-om i karton deponovanih potpisa.

A sada dolazimo do jedne od ključnih tačaka - fiskalizacije. Prema zakonu, privatni preduzetnici su u obavezi da evidentiraju promet preko fiskalne kase. To je uređaj sa fiskalnom memorijom koji se nabavlja od ovlašćenog proizvođača ili servisera. Danas se proces zaokružuje i nabavkom GPRS terminala za daljinsko očitavanje podataka, što omogućava poreskoj kontroli da u realnom vremenu prati vaš promet. Kazne za nepoštovanje ove obaveze su drakonske - kreću se od 100.000 dinara do čitavih milion dinara, uz mogućnost izricanja mere zabrane obavljanja delatnosti. Ovo nije stavka na kojoj smete da štedite.

Ipak, postoji spisak delatnosti koje su oslobođene fiskalizacije. Tu spadaju taksi prevoznici, advokati, prodaja karata, ulična prodaja sladoleda i kokica, prodaja preko automata, kao i poljoprivredni proizvođači koji na pijačnim tezgama prodaju svoje proizvode. Od skorije, obaveznici fiskalnih kasa postale su i turističke agencije i veliki deo zdravstvenog sektora, osim primarne terenske zaštite životinja i određenih epidemioloških aktivnosti.

Sanitarni, tehnički i inspekcijski uslovi u posebnim delatnostima

Ukoliko planirate da se bavite delatnostima koje mogu uticati na zdravlje ljudi ili životnu sredinu, procedura je znatno složenija. Otvaranje obične krojačke radnje i otvaranje restorana su dva univerzuma kada je reč o dozvolama.

Za delatnosti poput proizvodnje i prometa opasnih i štetnih materija, nafte i naftnih derivata, otrova, lekova, boja i lakova i drugih hemijskih sredstava, kao i za obavljanje zdravstvene delatnosti i industrijske proizvodnje životnih namirnica, situacija je kristalno jasna i strogo propisana. Ne možete jednostavno doći, registrovati se i početi sa radom. Zakon je tu eksplicitan: ispunjenost propisanih uslova vršiće se u redovnom postupku inspekcijskog nadzora tokom obavljanja delatnosti. To znači da će vam inspektori dolaziti i pre i tokom rada.

Kod ovakvih osetljivih biznisa, pre početka rada neophodno je pribaviti rešenje nadležnih inspekcijskih organa o ispunjenosti minimalno tehničkih uslova. Ovo se posebno odnosi na poslove sa lako kvarljivom robom, poput prometa svežeg mesa. Bez ovog rešenja, ne možete legalno započeti rad. Inspekcije će proveravati sve: od obloga na zidovima, broja lavaboa, temperature rashladnih vitrina, do načina odlaganja otpada. Ovo su skupe investicije, ali su apsolutni preduslov da biste uopšte dobili dozvolu za rad.

Paušal ili vođenje knjiga?

Velika većina malih preduzetnika vodi se kao paušalno oporezivi preduzetnici. To je sistem gde vam država, na osnovu procenjene delatnosti i lokacije, odredi fiksni mesečni iznos poreza i doprinosa. Prednost je ogromna: paušalno oporezivi preduzetnici ne vode poslovne knjige (osim evidencije o prometu, takozvane KPO knjige). To znači manje muke sa računovodstvom i niže troškove knjigovođe.

Koje delatnosti su tipične za paušalno oporezivanje? Tu spadaju frizeri za muškarce i žene, časovničari, optičari, obućari, krojači, vulkanizeri, automehaničari, moleri, fotografi, pekari, poslastičari, kao i trgovinske delatnosti koje se obavljaju na pijačnim tezgama i sličnim objektima. Takođe, tu su i lekari, stomatolozi, apotekari, veterinari i advokati. Spisak je izuzetno dugačak i obuhvata čak i stare zanate i umetničke delatnosti.

Međutim, ukoliko vam promet premaši zakonski limit (trenutno 8 miliona dinara u poslednjih 12 meseci) ili se bavite uvozom i veleprodajom, moraćete da uđete u sistem PDV-a, a to povlači i obavezu vođenja poslovnih knjiga po principu dvojnog knjigovodstva. Tada angažovanje profesionalnog knjigovođe više nije stvar izbora, već nužde.

Koliko para zaista treba?

Ovo je pitanje za milion dolara, na koje niko ne može dati univerzalan odgovor. Možete čuti priče o ljudima koji su krenuli sa 300 evra i stvorili carstvo, ali to su izuzeci koji potvrđuju pravilo. Realnost je surova. Ako otvarate lokal, morate računati na sledeće stavke:

• Zakup lokala: Cena varira od mesta do mesta, od 50 evra mesečno u selu do 500 evra i više u centru grada.
• Depozit za lokal: Obično u visini 2-3 mesečne kirije.
• Komunalije i režije: Grejanje, struja, voda, odvoz smeća, često skuplji nego za domaćinstvo.
• Inventar: Police, rashladne vitrine, kasa, vage.
• Roba za početno punjenje radnje: Ovo je najvarijabilniji trošak. Za malu prodavnicu zdrave hrane neko je planirao i 1.500 evra, dok je za parfimeriju sa 50 osnovnih vrsta parfema računica išla i preko 13.000 evra samo za robu.

Jedna od najvećih biznis zabluda je da je novac koji vidite u kasi na kraju dana vaš profit. Pazar nije zarada. Od tog dnevnog pazara prvo morate da odvojite novac za nabavku nove robe, za plaćanje računa, poreza, doprinosa i kirije. Ono što ostane je dobit. I vrlo često, naročito u prvoj godini, to je nula ili čak minus koji pokrivate iz sopstvenog džepa. Upravo zato je onaj "stek" sa početka priče gotovo pa presudan.

Iskustva iz rovova: šta su drugi naučili na teži način?

Kada analiziramo konkretne biznise, nameću se jasni obrasci uspeha i neuspeha. Prodaja voća i povrća, na primer, može biti izuzetno profitabilna, ali zahteva iskustvo. Neko ko je godinama prodavao na pijaci i odlučio da otvori piljaru u mestu od 12.000 stanovnika otkriva suštinu: visina ulaganja direktno zavisi od količine i kvaliteta robe koju želite da imate na lageru. Sa cenom zakupa lokala od 50 evra, računica je bila daleko lakša nego da je lokal bio skuplji, ali je i dalje naglašavala da se bez hiljadu evra u startu ne može računati na ozbiljan početak.

Slična priča vredi i za prodavnice prehrambene robe. U malom mestu gde konkurencija drži visoke cene, postoji prostor za prodor, ali je potrebno razmisliti o tome zašto su te cene visoke. Da li je nabavna cena zaista tolika ili trgovci jednostavno drže maržu zbog slabog prometa? U takvim sredinama, obrt je često mali, pa je potrebno ili imati strpljenja ili razmisliti o alternativama, poput dodavanja usluga ili proizvoda koji se ne mogu lako naći u velikim marketima.

Interesantan je slučaj i sa uslužnim delatnostima poput frizera. Imati opremu za rad kod kuće i odlučiti se za otvaranje salona u gradu sa jakom konkurencijom zahteva oprez. Iako su cene muškog šišanja naizgled unosne, troškovi zakupa u centru mogu da pojedu sav profit. Alternativa je pronaći lokal u sporednoj ulici ili naselju, gde su režije niže, a mušterije se stiču kvalitetom, ljubaznošću i preporukom. Takođe, stalno usavršavanje i praćenje trendova, bez obzira da li ste krojač, frizer ili poslastičar, danas je apsolutni imperativ.

Posebno oprezni morate biti sa trendovima. Biznisi koji zavise od sezone, poput salona venčanica, trpe ogromne oscilacije u prometu. Meseci van sezone venčanja mogu biti finansijski izuzetno stresni. Sa druge strane, proizvodi i usluge vezani za kućne ljubimce, poput specijalizovanih hotela, ali i proizvodnja hrane za pse ili šivenje garderobe za ljubimce, su tržišta u ekspanziji koja tek čekaju da budu osvojena. Takođe, proizvodnja i prodaja rukotvorina, koja je mnogima počela kao hobi, može prerasti u biznis ako se pronađu pravi kanali prodaje, poput specijalizovanih sajmova i onlajn platformi.

Prodaja preko interneta i društvenih mreža

Posebna tema je onlajn prodaja. Mnogi su se opekli misleći da je Fejsbuk stranica dovoljna. Ako pravite dekorativne kutije, šijete haljine ili ukrašavate saksije dekupaž tehnikom, samo otvaranje naloga na društvenim mrežama ne garantuje prodaju. Algoritmi su takvi da će vaš sadržaj videti mali procenat ljudi, osim ako ne plaćate reklame. Online prodaja zahteva strategiju. To podrazumeva kvalitetne fotografije (što je apsolutna osnova), jasne opise, istaknute cene i aktivnu komunikaciju sa kupcima. Prodaja preko popularnih domaćih onlajn platformi za rukotvorine i polovne stvari često daje bolje rezultate od Fejsbuka, jer su tamo ljudi već spremni na kupovinu.

Ipak, kada prodaja pređe određeni nivo, postavlja se pitanje legalizacije. Raditi na crno neko vreme može biti primamljiv način za testiranje tržišta, ali nosi rizike. Kupci danas sve češće traže fiskalni račun zbog garancije, a pogotovo za deklaracije kada su u pitanju prehrambeni proizvodi, poput torti po porudžbini. Bez registrovane delatnosti ne možete izdati legalnu deklaraciju, što može ograničiti vašu prodaju na mali krug poznanika.

Zamke naplaćivanja i odnosi sa dobavljačima

Jedan od najvećih ubica malih biznisa u Srbiji je nelikvidnost. Možete imati fantastičan proizvod i dobru prodaju, ali ako vam kupci ne plaćaju, vi tonete. Ovo je posebno izraženo u veleprodaji i međusobnoj trgovini između firmi. Dati robu na odloženo plaćanje, pa čekati mesecima dok vam neko plati, često je put bez povratka. Zato je za male početnike gotovo uvek bolje poslovati za keš ili sa karticama, pa makar imali i nešto manji obim prodaje.

Kada su u pitanju dobavljači, situacija je dvoslojna. Sa jedne strane, veliki dobavljači i proizvođači često uslovljavaju minimalnim količinama za isporuku. Sa druge strane, veleprodaje i cash&carry objekti vam omogućavaju da odmah kupite manje količine, doduše po nešto višim cenama. Za početak, pametnije je češće ići u nabavku i uzimati manje količine, nego napraviti velike zalihe robe koja sporo prolazi i kojoj ističe rok trajanja. Ovo se posebno odnosi na prehrambenu industriju.

Subvencije i start-up krediti: pomoć ili muka?

Država povremeno raspisuje konkurse za subvencije za samozapošljavanje preko Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Priče o tome su uvek aktuelne. Uslovi su obično da ste na evidenciji NSZ, da prođete obuku za preduzetnike i da imate biznis plan. Iznosi se kreću, na primer, oko 160.000 do 200.000 dinara. To su bespovratna sredstva, ali uz obavezu da radnju održavate otvorenom minimum godinu dana i da redovno izmirujete obaveze.

Ljudi često imaju idealizovanu sliku o ovim subvencijama, misleći da je to laka lova. Realnost pokazuje da je konkurencija velika, da se čeka konkurs (koji ne mora biti raspisan svake godine u isto vreme) i da se biznis planovi strogo boduju. Takođe, postoje i opštinski start-up krediti, koji su povoljniji od komercijalnih, ali su i dalje krediti koje morate vratiti. Pre uzimanja bilo kakvog kredita, prespavajte i preračunajte da li ćete moći da servisirate te rate i u najgorim mesecima.

Psihološka priprema: usamljenost i odricanje

Ovo je segment o kome se najmanje priča, a koji je ključan. Kada postanete sam svoj gazda, vaš radni dan ne traje 8 sati. Traje od buđenja do spavanja, a često i u snovima. Više ne postoji "ostavio sam posao u kancelariji". Vi ste sada odgovorni za sve: za kvar na kasi, za dostavu koja kasni, za nezadovoljnu mušteriju, za plaćanje poreza. Odjednom postajete čistačica, knjigovođa, prodavac, magacioner i PR menadžer u jednom.

Prijatelji i porodica vam mogu biti najveća podrška, ali i neočekivani izvor stresa. Kada radite od kuće, ljudi to često ne shvataju ozbiljno. "Pa ti si kući, šta ti je teško da mi ovo završiš prekosutra?" Morate postaviti čvrste granice. Takođe, budite spremni na skepticizam okoline. Uvek će se naći neko da vam kaže da ćete propasti, da je kriza, da za tim niko ne pita. Ako nemate dovoljno snažnu veru u svoju ideju i želju da istrajete uprkos svemu, ovi glasovi će vas lako poljuljati.

Zaključak: zanat i trgovina uvek opstaju

Na kraju, ma koliko priča o propasti i krizi bilo, istina je da privatni biznis i dalje pokreće svet. Da li je prodaja voća i povrća unosna? Da, za onog ko je našao dobar lanac snabdevanja, ko nudi sveže i ko je ljubazan. Da li će mala prodavnica prehrambene robe moći da opstane pored velikih lanaca? Može, ako radi duže, ako ima onaj jedan artikal koji drugi nemaju i ako mušterijama pruža osećaj bliskosti i poznanstva. Da li mladi krojački salon može da uspe? Može, ako krojač majstorski šije i pronalazi klijentelu koja ceni unikatne komade.

Svet se ubrzano menja. Dok mašte o velikim fabrikama blede, mali zanati, specijalizovane usluge i proizvodnja hrane postaju sve traženiji. Ljudi su spremni da plate za kvalitet, za domaće, za ručni rad. Greška je samo ući sa idejom "otvorio bih nešto". Morate ući sa idejom "znam da radim ovo, bolji sam od drugih i spreman sam da se borim". Ako ste spremni da učite, da se prilagođavate i da prve godine gledate na posao kao na investiciju u budućnost, a ne kao na izvor brze zarade, onda je svaki savladani birokratski formular i svaka zadovoljna mušterija stepenik ka uspehu. Ne ustručavajte se da se raspitate na pravim mestima; knjigovođe, APR i poreska uprava su institucije koje su tu da vam daju informacije i daleko ćete bolje proći postavljajući pitanja unapred, nego ispravljajući skupe greške kasnije.